Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

„И делију танка барјактара,

„ Калауза Зулић-Хусеина ;

„Нас тридесет не шће погубити,

„Но удари сваком по биљегу,

„Мене ј онда уши овјекао, 715 „Па је мене Костреш наручио,

„Да не ходим, ни чету проводим,

„јер ако му ђегођ руке дођем,

»дДа Ћ' и мене укинути главу ;

„Но ме с' прођи, драги господару! – 80 „Не води ме Тијани планини.“

Но му вели од Удбиње Зуко:

„Не будали, моја вјерна слуго !

„Него развиј зелена барјака.“

А Чулку се од ина не може, 85 Веће ра зелена барјака,

А пистури пушку хаберника,

Хабер даде по Турској Удбињи,

Те сакупи триста Удбињана,

331: На атима а под миздрацима, 90

Па пођоше Тијани планини,

Калаузи Чулко барјактаре.

Путоваше тридесет конака,

Док дођоше под ломну планину.

Под планином конак учинише, 95 Туна Турци за три бише дана,

Докле добре коње одморише,

Па пођоше врху на планину. Но кад бјеху на пола планине,

Али сједи Костреш харамбаша, 100 Хајдук сједи на друму широку,

Танку Брешку држи преко крила,