Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme

347

996

и

Па сви шуте, ништа не бесједе, Проговара ага Хасан-ага:

» 0] везиру, честито кољено ! „Нит' је сунце, нит је мјесечина, „Но је оно од Хорвата Мато,

» И он ћера млого дуговање : „Бијели се орахова лађа,

» И сјаји се думен од калаја,

» Од калаја и сувога злата,

»„ И на њему алем камен драги; „И б'јели се из потаје ђого,

» О ђогину сабља окована,

„И на њојзи алем камен драги, » И сија се од злата синија,

„И на њојзи три чирака златна » И на њима три камена драга, „Што ваљају три царева града,“ У ријечи, коју бесеђаху,

Али стаса од Хорвата Мато,

И он стаса морем дебелијем, Па с устави под бијела града, Па он викну Ћуприлијћђ-везира : „Ход', везиру, узми дуговање.“ Скочи везир од земље на ноге, Па повикну лале и везире,

За њим пође тридесет Турака, Отидоше води на обалу;

Кад дођоше од Хорвата Мату, Први иде Ћуприлијћ везире

А за њиме сва Турска господа, Они иду на танану лађу, Е Сепр чине млого дуговање ;

130

135

140

150