Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
38 Удари га и два п три пута, Да се како-не-омшеле—Т урци ; Па ми зове Боичић-Алила :
Ој Турчине, Вопчић-А лиле! ујоведи ми коња под хајдука, „Па сигурај п себе п коња.“ Оде Туре у кулу бијелу,
Те довати коња дебелога
И у руку оковану ђорду,
ИП уза њу пет стотин дуката : „На то тебе, царева делијо,
„ Те ме немој ка цару водити.“ То је млада једва дочекала,
Па бацила на коња хајдука,
Па побјеже пољем зеленијем. Кад је била у гори зеленој,
Ту имаде једна раскрсница,
Бе се до два друма растављају, Један иде ка Стамболу граду, Други иде у приморје равно, Онда вели лијепа невјеста :
»Ну погледај, море хаинине ! „Познајеш ли штогођ од оружја 2“ Кад се хајдук бјеше загледао : уја познајем, но ми је залуду ; „Но одкуд је тебе допаднуло #< —
555 |» Своја ми га љуба донијела,
( У810 сам је за вјерну љубовцу.« Кад то чуо хадук ВукосавеТад хајдука увати грозница;
Ал му вели лијепа невјеста :
„~ не бој се, драги господаре !
165
170
175
180
185
190: