Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
362
_ 950
„Повад'те ми клинце из ноката,“ И он сједе и ноге прекрсти,
И повади двадесет клинаца,
Па их метну себи у њедарца. Опет не ће да мирује Раде: Кад је тавна ноћца настанула, Иде двору аге Бећир-аге,
Па постаја мало код пенџера, Истом ага за вечеру сијо,
Па с кадуном својом бесједио : »Моја кадо, моја вјерна љубо ! „Ево пма девет годин' дана, »„Как' ] отипго Раде у хајдуке, »Да не могох сербев вечерати „Ове од страха Малог Радопце; »Богу вала, кад га данас нема, „И кад њему хака главе дођох ! И оно ћу двадест објесити, »дДок у јутру бијел дан осване,“
А то Раде и слуша и гледа, -
Па у собу к њему улетио,
За вечером агу уватио, Увати га за врат до рамена, Истрже му главу из рамена; Па увати Бећвр-аргиницу,
Па потеже клинце из њедара, Удара их под ноктове кади, Док јој пола клина ударио,
И душу је, кучка, испустила ; Њој говори Мали Радоица : „Нека знадеш, Бећир-агинице, »Да каква, је мука од клинаца !«
110
[Еј | (ах
је МЕ (мај
| со
(=
(41 му
Гз
58 ~