Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
А » Чини ми се, мој је ђевер Јанко.“ Скочи беже на, ноге лагане, Брже стрча са горњег чардака, Те отвори на авлији врата;
А кал виђе свога побратима, Руке шире, у лице се љубе,
За јуначко питају се здравље,
Па га води на горње чардаке, Нови пред њег вино п ракију
И господеску сваку ђаконију.
Кад је било вече по вечери,
Тад' устаде од Коњица Јанко, Пак 'отпава два свил на ћемера, Оба пуна жутијех дуката,
Па их даје побратиму своме: „Побратиме, беже Али-беже !
» Одавно се јесмо побратпли,
„Ал' се јоште нисмо даривали; „Па част теби овај ћемер блага, » А овај ти на оставу дајем, „Када, пођем, опет да га нађем.“ Пак -се Јанко маши у доламу,
Те извади три дробна ђердана, Два од злата, трећи од бпсара, Па их даје Алибеговици:
»Снахо моја, Алибеговице .· „Одавно те мојом снахом зовем, » а нисам те јоште даривао; „Па част теби три златна ђердана !“ Кад легоше санак боравити, Јанко бјеше санан и уморан,
Па он заспа, као јагње лудо;
70
о 80
90
со (ДЕ