Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
390
977
Како лјете вјешто коња, игра, Још вјештије бојно копље држи, Он побјеже с јуначког биљега ; За њим трчи нејаки Матија : „Отан', Турчине, ниси утекао ! „Јоште јуче да си потекао, „Данас бих те јунак утатио,“ Па потеже челикли наџака, Те удари Куну Хасан-агу; Али њега наџак сјећ не море, На њему је панцијер- кошуља ; Он потеже сабљу Аламанку,, Удара га по свилену пасу, Али њега сабља сјећ пе море, На њему су шипке од челика, Бритка му се сабља саломила), Он ми шчепа штуца ·зеленога, Удара га под џазухо л'јево, Посади га у траву на главу, Турчин паде, а Мато допаде, Те му русу одсијече главу,
Па је метну ђогу у зобницу, И он води куниног дорина, Па га даје секи Анђелији: „Јанш коња, сејо Анђелија ;“ А узима сеју Куничину,
Па је баци за се на ђогата, Однесе је двору бијеломе, Одведе је у бијелу цреву, Покрети је п вјенча је за се. Лијеп пород они породише: Двије ћери и четири сина.
165
170
175
180
| со (рана
С