Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
430 _
Од Турака мало тко утече,
Од хајдука мало тко погибе,
Обим један Лазо барјактаре,
А рани се Даничићу Виде. 1 Ту хајдуци Лаза укопаше,
Од Турака шићар задобише,
Па се натраг у гору вратише, Однесоше рањенога Вида,
Да се Виде у планини вида. 150 Тако сваком ономе јунаку,
Кој не слуша свога старијега !
[УН сл
445 66.
Михат Томић и паша од Требиња.)
(из Црне гореј. |
Кљигу пише паша, од Требиња,
Па је шаље у племе Дробњаке
А на име Милутину кнезу:
„Море чу ли, Милутине кнеже !
„Купи мене два товара вина, 5 „А и трећи бијеле ракије,
„И испеци тридесет овновах,
„ И направи тридесет одајах,
„И ти скупи тридест ђевојаках,
„Мене паши Ружицу ђевојку.“ 10 Кад је кнеза књига допанула,
58) Ова се пјесма у главној ствари ви мало не разликује од пете („Груцца ч паша са Загорја“), само што је мало друвчија и што су друга имена. И од једнога и од другога могло је нешто бити исти= на; јер су и у наше вријеме народне старјешине кашто наговарале хајдуке те су убијали Турке зликовце и сплепије, од којијех се друвчије нијесу могли бранити.
Б