Srpske narodne pjesme. Knj. 1, U kojoj su različne ženske pjesme
=
„Пусти руке од моје ђевојке.“ 215 Вели њему ђевер Дурмиш-беже
„Не ћу Богме, Лимун-харамбаша,
„Да 6' отпале обје до рамена,“
Ману мачем Лимун Ура ОВИ,
/Одејече му руке до рамена." | 280 Паде беже у зелену траву, |
Лимун узе за руку ђевојку;
Велик они шићар покупише,
Па одоше уз Кобиљу главу,
Па сједоше пити рујно вино, 28 Служи вино Туркиња ђевојка
Златном чашом и бијелом руком.
ст
Пошао је Ришњанин хаџија,
Да он срете кићене сватове
С његовијех стотину Ришњана ; 290 Кад се прими уз Рудине равне,
Чу хаџија пушке у Коритим,
Своме се је јаду досјетио.
Брже иде у Корита равна,
Када дође у Корита равна, 295 По богазу крвца огрезнула;
Нађе брата свога Дурмиш-бега
" Осјечених руку до рамена;
Све му беже право казиваше.
Вели њему Ришњанин хаџија : 300 „Дурмиш-беже, ако Бога, знадеш !
„Куд ли оде Бајо са Лимуном 2“ Дурмшш-бег му право казиваше: >=
ст) Приповиједају, да се и сад у Коритима познаје гробље тијех сватова, и да ва једном камену стоји изрезано, како је дјевер затрлио снаху, а Лимун га ударио мачем, те му осјекао руке.