Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
„Које си им, пашо, задавао: „Бог ће дати да их скор освете. „Ако си се, пашо, посилио, „Што си пређе кроз нас проходио „А без ране и без мртве главе „На Цетињи развалио цркву, „Опалио б'јела манастира:
„Што си б'јелу развалио цреву, „То си сваког млада Црногорца, „Свакога си у срце удрио; „Што ла опали б'јела манастира, „То си, пашо, свима ране зад' о; „Што ли знадеш наше Кошћелице, „Јо нам трзаш саде утробице.“ Кад везира књига допанула,
И он виђе, што му књига пише, За то везир ни хабера нема,
Већ он диже земљу Арбанију, Шњоме дође на Дољане равне Крај Златице више Подгорице, Ту је везир табор учинио
А распео бијело шаторје.
Но владику гласи допадоше,
Кад владика гласе разумио, Владика ми бјеше излазио
На зелену гору Вртијељку,
Па опали топа убојнога, Неколико војске сакупио, Цетињане и друге јунаке, Шњима оде преко горе Црне,
/ Докле дође у Бјелопавлиће
Под бијелу кулу Бошковића,
150
155
160
165
170
175
18Ф