Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

11

10

а аР

„Довати га на плећи јуначке,

„Па побјеже преко поља рамна,

„АЛ сусрете Станишића Јова,

„Па га Јову на плећима даје,

„ А Марко се натраг повратио, 135 »да би оно Туре погубио.

„А кад виђе Туре Херцеговче,

„Па Марка је коња нагонило,

„Па извади двије пушке мале,

»Донесе их до очих јунаку, 14() »Да би њему очи извадио;

удли Туре обје превариле,

„Те му добру главу искобиле.

>» А кад виђе Марко барјактаре,

„Скочи јунак ка' и соко сиви, 14 „За Фузду му коња уфатио,

» Оном другом за грло Турчина,

„Обали га низ коња дората,

»Па му веже руке наопако,

„Поведе га низ поље широко, 150) „Дарова га Марко ђенералу,

> он њему од злата медаљу,

уда се Марко међу браћом дичи.

» Олушај, госпо, велике жалости:

„Пита сву ноћ Мићуновић-Вуче | па Његуша Поповић-Ивана,

» Хоће ли му испанути душа;

ст

ст от

„Иван пита, умрије ли Вуко,

„Док објема пспанула душа,

„Питајући један за другога. 160 „Кад умрије Мићуновић-Вуче,

у Ова за Вуком заплакала војска,