Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

26

„Богата се држати не могу, „Заведи ме с пута подалеко, „Одјаши ме од коња ђогата, „Па ме метни у зелену траву, „Покриј мене зеленом доламом, „А по глави срмали марамом, „Напуни ми пушку џевердана, „Па га метни поред мене, побро, „Ако мене буде за невољу, „Не би ли ми био у невољу; „А води ми дебела ђогата, „Да не воде њега Црногорци. “ Вели њему Шеховић-Османе : „Да луд ти си, мио побратиме! „Није Осмо друштва остављао, „Ђе пуцају пушке џевердани, „Сијевају мачи гребештаци,

„И јуначке полијећу главе.“ Кад су мало пошли унапредак, А Мују је мука додијала, Повио се по коњу ђогату,

Од муке му зубма гриву скубе. Кад то виђе Шеховић-Османе, Ђе је Мују мука додијала,

Од ина се њему не могаше, Заведе га с пута подалеко,

Па га скиде са коња ђогата, Спусти њега у зелену траву, Па га покри зеленом доламом, А по глави срмали марамом, Напуни му пушку џевердана, Па га врже крај њега у траву,

90

45

50