Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

36

3а „А на Турке јуриш учините,“ Кад Џипери ријеч разумјеше, Оставише тврде метеризе И пећине куће зазидане, Па на Турке јуриш учинише, Поћераше кроз Пипере Турке, Наћераше низ Орлујске стране. Да је коме стати погледати, Как' Пиперске сабље сијевају, Турске јадне главе зијевају. Ришћанска се посилила војска, Као, 'брате, ко је задобио; А Турска се препанула војска, Каоноти ко је изгинуо: Има мртвих, има рањеника. Кад дођоше до воде Златице, Пуче једна пушка од Турака, Те погоди попов-Милутина Посред паса, укиде га с гласа, Мртав паде у траву зелену. А кад бише на мост од Златице, Пуче друга пушка од Турака, Те погоди Мрчарића Пеја Баш под капу међу очи црне, Мртав паде у воду Златицу; Ал то виђе паша Тахир-паша, У Златицу коња нагонио, Не би л Пеју уграбио главу; Бог му не да ни врећа његова, Златица га вода потопила, У слано га море занијела; Остали се разбјегоше Турци. —

190

Ке от

130

со (ој

140)

ја МЕ (ДЦ