Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
40)
ИЕ
уја уводих два сина Амзина,
„И при мене добра срећа била:
„Њима су се кола поштетила,
» Ту су Турци примркнули били, 915 „На јадну се нагоњаху рају,
„ја сам тада њима ударио,
„Је посјекох два сина Амзина,
„И узех им двадесет волова,
» И ја Чеву питомоме дођох, 2220) „И шићар сам дијелио дивно,
„И мене су старјешинство дали,
„И тебе сам исе учинио,
„Тек ти није вајда, побратиме ! „Што ми валиш од Никшића Турке! „Што ми валиш Бећу Пелевића !
ОС
(4 о~> сл
„Што ми валиш два Бећина сина!
уја сам чету покупио малу,
„И доведох ка Никшићу граду,
„По ноћи сам у град улазио, 93() „Кад ето ти два сина Бећина,
„Силни Турци из каве иђаху;
„Ја сам оба уватио жива,
„Обојици погубио главе,
» Од Турака нико не опази; 2 „Ја попалих по Никшићу куле,
„Једну ноћцу седамдесет кула,
„И ту сам ти осветио кулу,
„Моју, Марко, под Голијом кулу! „Што ми кажеш Бабића Јашара! 24() „Трипут сам му доходио кули!
» Трећи пут га посјекао жива!
»Ту сам своју вољу испунио !«< —
(65 сл