Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

401.

Ђевојна преварила момка. И:том Јово у одају уђе, Да обљубип лијепу робињу, А завика танана робиња: „Бог т' убио, Неспјевић-Јово ! „Бјежи, болан, из бијеле куле, „Ето нама кићени сватова!« А код Јова лоша срећа била, Скочио је кули низ пенџере, Остаде му сахат на ђерђеву, А долама на меку душеку, И на њојзи тридесет путаца, У долами стотину дуката; Осташе му ножи на јастуку, Кубурлије пушке на пенџеру; Остаде му доро у подруму. Поручује Несипјевић Јово: » О.ти Маро, моје несуђење! „Пошаљи ми сахат са ђерђева » И доламу са мека душека, „Пошаљи ми ноже са јастука, „Кубурлије пушке са пенџера, „Пошаљи ми дора из подрума.“ Поручује племенита Мара: »О мој Јово, моје несуђење!

» Твој сам сахат у њедра метнула

»„Сахат куца, мене срце пуца; уДоламу сам твоју прекројила, » А себи је прекројила млада, „Па је носим, а тебе помињем; »Дукате сам на грло ставила,

[25] сл