Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

311

Ал' не мога пробудити. Мисли момче, чињет' што ће, Па соколу бесједио:

„О соколе, мој соколе, „Зађиликћи, колко можеш, „Пробуди ми младу мому; „Ако би је пробудио, „Крила ћу ти позлатити. < Зађиликта сив соколе,

Ал не мога пробудити. Мисли момче, чињет што ће, Па он убра једну киту, Једну киту боснока,

И отиде ув скалине,

Па пзађе на чардаку,

На душеку младој моми, По лицу је китом бије,

Не мога је пробудити, _ Пољуби је два три пута, Пак се врати низ скалине, Докле сиђе у авлију, Дрјеши коња од авлије,

У то доба млада мома

На пенџеру од чардака. Љуто стаде мома клети “>

» Тиј је коњиц п соколе, „Да би пусти останули !< Ал' јој вели младо момче: „Не кори тако, млада момо,

„Него, душо, остан ес Богом.“

А она му одговара: ·

„ ајде с Богом, а ја с тобом.“