Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

329 Разбоље се влахиња ђевојка, Питао је Јакшић Димитрије: „Што је тебе, моја душо драга, 5 „Оћеш ли ми, душо, умријети 2“ Одговара влахиња ђевојка: „Нијесам се разбољела млада, „По те кушам, јесам ли ти драга,“ Одговара Јакшић Димитрије : 1() » 4, што рече, моја душо драга, „» [и си мене пи мом срцу драга, „Како коњу у прољеће трава, » Али момку у јесен ђевојка.“

ГАС ја 09.

Јарани жале Јова.

ТРазбоље се дућанџија Јово, Питали га еви редом јарани:

»0 наш Јово, ђе ћеш боловати 7“ » У Марпну двору бијеломе,

„На Марину меканоме крилу.

(21

„Боловати, умријети нећу,

»Цего Мари јаде задавати,

„Говорићу: умријех ти, Маро!

„Мара ће се одма препанути:

„Не умири, моје миловање! 10 „Па ће мене пољубипти, Јова,

„Понуде ми сваке донијети:

» С мора воћа, смокве из Мостара,

» И јабуку зубом нагрижену.“