Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

333

Вели њему Меруша ђевојка: „Казжуј, хоџа, шта ћитапи кажу 0< Хоџа учи, Меруши говори:

„Један вели: да се хоџа жени,

» Други вели: хоће, ако Бог да,

» Трећи вели: Мерушом ђевојком.“

и Моји душмани.

ЗОО се оно у махали мави,

Што ми веле, да је зумбул мавиг Алп није ни толико мави,

Већ су мене мој душмани мави, Што ја носим тунофес на глави. Ако носим, драги ми доноси Умријећу, скинути га нећу,

Нек су мене мој душмани мави.

443. Болест Будимке ђевојке.

вата, не газ винограда,

Не утпри земљу око лоза,

Нема лада око винограда,

Ено лада око Будим града,

Ђе болује Будимка ђевојка; -

Кад ми јекне, вас ми Будим звекне, Кад уздане, вас Будим устане.

Да сам дрвце, пукло би ми срце, Да сам камен, растопио би се.

сл