Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

937

Као соко врх густе планине, Не би а' за се уловио лова.

45). Зло је бити саму.

Елена ноћи, дуга ти сп клета! Неком дуга, а некоме кратка,

Оном кратка, који има драга,

Оном дуга, који га не има,

Премеће се с десне на Лијеву, 5 Студен јорган око себе свија,

Гровне суве око себе слија.

Ко ли не би ово вјеровао,

Да Бог даде, пожелио драге,

Ђевојке га ђерђевима тукле, [0 Удовице дрвјем и камењем,

А невјесте дрвом и пашмагом.

451. Ђевовање царовање.

арене жарко залаваше сунце,

Онђе Јово с Јаном вечераше,

Пита Јана челебију Јова:

»„Кажуј право, тако бпо здраво!

ује ли како вечерати саму 2“ 5 Јово Јани тихо проговара:

„Стару дивно, а младу невољно.“

Опет Јану Јово припитује: ; »је ли како ђевовати, Јане %« —

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У 22