Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

81!

„Ја сам млада сиротица Ајка, „Да ме учи твоја ћерца Фата, уДа ме учи ситан везак вести,“ Па изиђе па бијелу кулу.

Кад је бпло ноћи о вечери, Вечераше п софтру дигоше, Онда вели епротица Ајка:

„Дај ми, кадо! твоју милу Фаљу, уда не лежим у душеку сама,“ Даде њојзи љепотицу Фату,

Не хће Мујо мировати е миром, Него љуби љепотицу Фату,

Под грло је закпнуо зубом, Даде њојзи жећер прстен с руке, - Па побјеже двору бпијеломе. Кад у јутру јутро освануло, Подранпла љепотица Фата,

Она иде у одају мајци,

Па'“је старој бпла бесједила: „Бог т убио, мила моја мајко! „Оно није спротица Ајка,

„По њен братац, Серајлија Мујо; уко мене томе не вјерујеш, „Ти уљези у шикли одају,

„Ји ћеш наћи жећер прстен с руке, » И виђи ми ране под гроце.“ Кад кадуна јаде сагледала, Брже када књигу накитила,

Те је шаље Серајлији Мују, Овако му у њој када пише:

» О мој зете, Серајлија Мујо! »Обречени као и суђени,