Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

982

» А јаднијех мајак' објадио,

» А“ љубовце у црно завио,

» А сестрице браћом раставио:

„Сад се јесам јадан осужњио,

»Да би ђегођ, ни по јада мога, 10 »Но у зета од Удбиње краља,

» У краљице, у моје сестрице;

»Моја ми се сеја узнијела,

„Што је краљу на руци преспала,“

507. Чиј је прстен, тога је и ђевојка.

Пау шета лијепа Фатима,

По сокаку шехер-Сарајеву,

Да каква је, три је јада било!

На дан јој је по оке бјелила,

А тридесет драма руменила. 5 Сретоше је до три момка млада,

Од милине свак Фату дарива:

Мујо момче лалели папуче,

Ибро момче од злата јабуку,

Дервиш момче туру имбришима, [0 И тури јој од злата нрстење,

Вели Мујо: „Моја је ђевојка,

»Дао сам јој лалели папуче.“

Ибро вели: „Није, него моја,

уДао сам јој од злата јабуку.“ 1 _ Дервиш вели: „Није, него моја,

»Дао сам јој туру пимбришима,

» И дао јој злаћена прстена.“ Алабанда, заврже се кавга!

сл