Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
982
» А јаднијех мајак' објадио,
» А“ љубовце у црно завио,
» А сестрице браћом раставио:
„Сад се јесам јадан осужњио,
»Да би ђегођ, ни по јада мога, 10 »Но у зета од Удбиње краља,
» У краљице, у моје сестрице;
»Моја ми се сеја узнијела,
„Што је краљу на руци преспала,“
507. Чиј је прстен, тога је и ђевојка.
Пау шета лијепа Фатима,
По сокаку шехер-Сарајеву,
Да каква је, три је јада било!
На дан јој је по оке бјелила,
А тридесет драма руменила. 5 Сретоше је до три момка млада,
Од милине свак Фату дарива:
Мујо момче лалели папуче,
Ибро момче од злата јабуку,
Дервиш момче туру имбришима, [0 И тури јој од злата нрстење,
Вели Мујо: „Моја је ђевојка,
»Дао сам јој лалели папуче.“
Ибро вели: „Није, него моја,
уДао сам јој од злата јабуку.“ 1 _ Дервиш вели: „Није, него моја,
»Дао сам јој туру пимбришима,
» И дао јој злаћена прстена.“ Алабанда, заврже се кавга!
сл