Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

390

519.

Мајка и син јој Павле. МАјка Павлу говори, говори: »Што се синко, не жениш, не жениш % »Дома Мару не водиш, не водиш% » Твоја Мара црна ока, »Дуге косе, танка бока,“ 5 Павле мајци говори, говори: » Чек' ме, мајко милена, милена, »Док приспије шеница, шеница, „И винова лозица, лозица, „Мојој Мари сазрену, сазрену, 10 » У њедарца јабуке, јабуке, »И док Мара приправи, приправи, »да сватове дарове, дарове, „Мара ј моја, те моја, те моја.“

520). Ах, да ми га је имати.

(Сиви соко долетио, Аман, аман, вај душице ! =) Моме двору на капију, Крила су му сува злата, А ножице чисте срме, А вљун му је од мерџана. Да га могу уфатити, Златан бих му кавез сплела,

сл

А. бисером поткитила, Када ручам, да ми гуче, 10

45) Овако уза сваки стих.