Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

410

Где год чујеш поручујеш, Где год видиш намигујеш, А где сретеш поштипујеш : » Дођ' довече, лепи Марко »Ти не води врана коња, „Ти не носи сив-сокола,

И]

„И не носи смиљ за капом, „Моја мајка лака санка,

» Опавиће тебе, Марко.“ Марко Маре не слушао,

Већ он води врана коња,

И он носи сив-сокола,

И он носи смиљ за капом. Кад је било у по ноћи, Коњиц врисну, соко писну, Замириса смиљ за капом. Мајка Мари говорила:

»Где но Марков коњиц вришти „Где 'но Марков соко кливће, „Где мирише смиљ за капом #“ Мара мајци говорила:

„Мучи, мајко, замукла се

» Од грознице тролетнице !

» Овуд свати пројездише,

» И девојку проведоше, „Младожењин коњиц вришти, » У девера соко кликће,

„На девојци смиљ мирише.“

2

10

15

~> сл