Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
44
„Што је раниш давно у потају, »Да не види сунца и мјесеца, Ни јунака, ни бијела дана,“ То изрече, па у двор утече. _ За њом јадан Мујо пристајаше, И Мејрими тако говораше: »Причекај ме, Мејрима ђевојко! »Да т' дарујем взлаћену јабуку, » У јабуци бурме и претење,“ Ђевојка му са пенџера виче: „Хајде натраг, Шеховића Мујо! »ја сам млада давно испрошена, »да делију Ченгијћ' Осман-бега,“
959.
Јеша удовица и Али-беговица. (Сета чува Јеша удовица, Испод двора бега Али-бега, Изгубила сјајно огледало, Нашла јој га Али-беговица. Поручује Јеша чобаница: | » Чу ли мене, Али-беговице !
» ако мене не шљеш огледало,
„Бијела сам, набијелићу се, ;
„Румена сам, набакамићу се, „И навућ ћу сурму на обрве, „Кара боју на сија солуфе,
» Опасаћу јашар еменију,
„Покрићу се Стамболском чаптијом,
„Пошетаћу испод твога двора, „И премамит Али-бега твога:
20
соју
10