Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
433
„Но ми пошљи до три добра моја,
„Да дарујем бега Љубовића.
„Но етарице, моја мила мајко !
» ји научи коња и сокола, 30 »Да с никоме не пушта у руке, | уДок не дођу до мојијех рука.“
Кад старици ситна књига дође,
И кад виђе што јој Мара пише, Опреми јој коња и сокола, 35 И на коњу са златом кошуљу.
Кад је бего угледао даре,
Хоће бего да Фати сокола,
Соко му се не да уфатити,
Него паде Мари на криоце; 40) Хоће бего да коња уфати,
Коњиц бегу не да приступити.
Тада Мара бегу говорила:
„Пушти мене, бего господаре:
„ја ћу тебе коња уфатити, 45 »Млад је коњиц, никог не познава,“
Па притрча, коња уфатила,
Позна коњиц своје госпођице,
Па поклече на своја кољена,
Мара му се баци у рамена, 50 И побјеже, весела јој мајка!
568. Клетва вјерене ђевојке. ДР авбоље се вјерена ђевојка, Под прстеном и под вјером тврдом, Нико младу не полази болну,
ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У 28