Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

433

„Но ми пошљи до три добра моја,

„Да дарујем бега Љубовића.

„Но етарице, моја мила мајко !

» ји научи коња и сокола, 30 »Да с никоме не пушта у руке, | уДок не дођу до мојијех рука.“

Кад старици ситна књига дође,

И кад виђе што јој Мара пише, Опреми јој коња и сокола, 35 И на коњу са златом кошуљу.

Кад је бего угледао даре,

Хоће бего да Фати сокола,

Соко му се не да уфатити,

Него паде Мари на криоце; 40) Хоће бего да коња уфати,

Коњиц бегу не да приступити.

Тада Мара бегу говорила:

„Пушти мене, бего господаре:

„ја ћу тебе коња уфатити, 45 »Млад је коњиц, никог не познава,“

Па притрча, коња уфатила,

Позна коњиц своје госпођице,

Па поклече на своја кољена,

Мара му се баци у рамена, 50 И побјеже, весела јој мајка!

568. Клетва вјерене ђевојке. ДР авбоље се вјерена ђевојка, Под прстеном и под вјером тврдом, Нико младу не полази болну,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У 28