Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

441

Удовице узданицом зваху,

Десно крило, све невјесте младе,

Старе баке: оди к мени синко.

А од кад се ја ожених, друже,

Ђевојке ме зову издајником,

Удовице: наш невјерни друже,

А невјесте: у невољи друже,

Старе бабе, ни оклен си, синко. |Упор. 1', бр. 693]

578. Ђевојна угони момка у лаж.

Џа посади виноград

Око куће уз оград,

Па се врати узпатраг, Нађо пару и динар,

Купи калпак и анџар;

Па се врати узнатраг Нађо коло дјевојак',

И ја реко дјевојци:

» У ! дјевојко, љепото !

» У! анумо, кадуно,

„ја сам Божиј, ја сам ваш.“ Говорила дјевојка:

» Ајд' отоле, момчето,

„Да си Божиј, да си наш, „Ти би допго још данас, „Те љубио коју нас.

Ал ти лажеш ко и паев. „Што би теби ваљало: „Прелијепа понуда“ „Преко леђа полуга.“