Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

466

Вели мене моја мати, да ме њему да; Бог му дао дуге јаде, а што ћу му јаг Сломићу му старе ноге, да ме не стиза, А сломпти црне руке, да ме не грли, Побићу му крње зубе, да ме не гриска, А пизбити шиљком очи, да ме не гледа, Скуваћу му автовину, да се наједе, Стераћу му коприв јастук, да се наспава, А покрити трнов јорган, да се утопли.

691. Еј лијепи Биограде !“

Блограде, мали Цариграде !

Док бијалше, лијеп ти бијаше,

Кров тебе се проћи не могаше, Од дућана и од бавдрђана,

Од ћошака и од мушабака,

Од момака б'јелијех замбака,

Од ђевојак руменијех ружа.

[упор. Г, бр. 672]

622. Подриње.

17 учевино, моја ујчевино ! Под тобом је чађава Лозница, Све се пуши канда воће суши, А Липница мала чаршиница,

И у њојзи никад ништа нема: Два дућана и лула дувана,

И по њојзи Цигани се вуку, Све се вуку и јабуке туку,

сл