Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

504

б Носиоце Богом заклињаше. 175 „Приватите Јованову драгу.“ Носиоци за Бога примише, Прифатише племениту Мару, У једну их раку укопаше, Као да су у мекој постељи; 180 Преметнуше Јованову руку Преко б'јела грла Маријина, А Марину пребијелу руку Испод гојна грла Јованова, Нек се грле у земљици црној, 185 Кад суђено не би у душеку. Више главе лозу усадише, Посред паса ружу усадише, Подно нога воду наврнуше: Ко је гладан, нека. грожђа, ије, 190 Ко је румен, нека ружу бере, Ко је жедан, нека. воде пије, Све за душу Маре и Јована. Двоје драго, лака вам земљица!

[Упор. 1", бр. 349—825]

602 Несретно вјенчање.

А јуна је саду“: продавала,

Те Омеру тутум куповала,

Мисли Ајка, узеће је Омо:

Он -6' је узо, ал му не да. мајка,

Но му вели јутром и вечером: 2

62) Виноград, у којем има осим лоза и друге свакојаке

воћке.