Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
18
Сви сватови трудни починуше, Починуше под јелом зеленом. 1() Ђевер снахом под жутом наранчом. Ђевер спава, а снаха не спава,
Пего бере цвијеће наранче. |
Ма ми ђевер снахи говораше:
„Онахо моја, злаћена јабуко, 15 „Шта ће теби цвијет од наранче 2“
Ма ми снаха ђеверу говори:
» О Ђевере, мој златни прстене,
уја сам чула, кажевали су ми,
» Ако би ми преманкало дара, 20) „Дароваћу цв јеће за дарове;
» Ако буду рода господскога, „Примоваће цв јеће за дарове;
» Ако буду орјацкога рода,
уНит' ће цвјеће нити ће дарове.“ 95
75 Мати и“ кћа.
Марина се узбрижила мајка, Е је скоро Мару заручила,
Е ми по њу пде доста свата, Мањкаће јој сватовима дара. Али Мара говораше мајци:
сл
„Немој ми се брижит', моја мајко,
»ја ћу поћи у бостану моме,
»ја сам сватом узгојила цв јеће,
» А. цвијеће сваком наредила :
угћуте дуње банов ма свекров ма, 10 » А наранче баницам свекрвам“,