Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
528
Па потеже ноже од појаса,
Те прекиде на ђогу колане,
А пи пету ибриштим-тканицу,
Изведе је на бијелу кулу,
А ђогата у топле подруме. =. 45 Кад ђевојку леже у одају, Ето ти јој миле свекрвице: » Чудна ти си, моја снахо драга!
» Чудно ли си танка и висока !
» Чудно ли те одгојила мајка, 50 уда мојега челебију сина !«
Ето ти јој миле заовице:
„Моја снахо, лијепе кошуље !
» Чудно ли те научила мајка,
„»Научила ситан везак вести, 52 » И нас ћеш тих научити веза.“ .
Ето ти јој миле јетрвице,
Она носи у наручје сина,
Џа синчићу млада проговара:
„Питај, сине, је л т' овебла стрина 2“ 60 Узе цура јетрвина сина,
Пољуби га у оба образа,
Дарова му срмали јаглука;
Паде цура на јастуке главом,
Они мниду, да се пренеможе, 65 Она јадна мину и премину,
Ни грљена ни омилована.“')
65) Старица Оимана Шиштеље, кад је ову пјесму казивала да се напише, рече: да је ово истини случај био за њеног дјетињства.