Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
708) „Гоји ми, сестро, цвијеће, „Кад дође данак неђеља, „Џошљи ми киту цвијећа, „По. крилу брату рођену, „Немој га слати планином, „Него га пошљи равнином, „Шека ми друге. завиде:
»; У наше Васе невјесте „Никад ми цвјеће не вене, „Него јој вазда зелено.“
[Упор. 15, бр. 39]
37. Другарице _ дјевојит.
1 јемени се Нико жени, Племените драге води, Још је наша виша слава, Бијела је и гиздава;
По камари шетом шета, Никоме се и не јавља, Већ се роду главом клања. Васи друге говораху:
„Не фали се, Васе, роду, „Већ зафали вшшњем Богу, „Кој ти даде срећу добру, » Орећу добру млада Ника, „Многе су га моме“ брале, „Пијесу га одабрале,
„ Теби су га зв језде дале.“
10
10