Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

42. Весело скочи на коња, И узе Стану за руку, Метну је за се на коња. | 30 Весело двору одигра, 5 Кад дође Косто пред дворе, Своју ми мајку дозивље: „Изађи, мајко, пред дворе, „Ево ти водим снашицу.“ Кад Коста мајка разумје

[6] на

Весело пред двор изађе, Па љуби своје снашице, И стаде Бога Ффалити: „Фала ми Богу миломе, А ()„Ево ми у двор одмјене !< [Упор. напред бр. 29].

67.

Отепт птада. И љрало је Влашко коло п Арбанашко, У то коло ђевојчица вила бијела, На њој су ми три кавада од сува злата, Око ње су три ћемера сребра бијела, А на грло 1 ђердана дробна бисера, 2 А у уши трој“ менђуше од сува злата, На глави јој три вијенца од жарка сунца. Отуд иде Турско момче из Турске земље, Под њиме је вранац коњиц рода вилина, А на коњу бојно седло рога јелена, 10 А за седлом мала узда зуба змијина; А на њему дуг долама, дуга до земље, А о пасу танка сабља су три гајтана,