Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

[28] Мо нуту је босиље садила, Покрај пута руже п виоле, Око двора ситну. мачурану, 5. А пред дворе зелену наранчу.

Кад се бјеху свати подигнули,

Пе умију двору пута наћи

Од мириса рана босиока,

Од љепоте руже пи виоле, (КО Од честине ситне мачуране,

Од ширине зелене наранче,

Од треџета сивијех сокола,

Ма говори прелијепа Стане:

» А ва Бога, моје другарице! 15 „Пуштите ме на пенџер од двора, | »Да ја виђу кићене сватове.“

"Она узе перо од пауна,

И њиме ми ману пут сватова:; »Првијенче, дико од сватова ! 9() „Ви од паса сабље извадите, „Покосите ситну мачурану, »Поткрешиште зелену паранчу, »Накитите себе и коњице, „У љезште мене у дворове.“

| [45] Ц

Тог ита Дил

И Стане сунце ваклињаше :

» О) тако ти, моје сунце жарко!

„Тако сјало, никад не тамњело!

„Јеси л' данас преко Рисна сјалог „Јеси л: Косту дворе обасјало 5 уВиђе ли ми сер и свекрву 2