Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

52

81.

Отет тада. (Сунце ми је на истоку, хоће да дође, Млада Стане на походу, хоће да пође, Бабо јој се смјерно моли: „Не иди, Стане !< Млада Стане одговара тихо смјерено: „Богме, хоћу, мој бабајко, бријеме ми је, 5 „И тамо ми баба кажу, колик. да си ти.“

И овако јој припијевају и мајку и браћу и сестру да је моле да не иде. [Упор. напред бр. 3 и 1' бр. 59].

82.

Над се дарови дијеле. Је псну граде наш, лијепо стање! На тебе ми троја врата сташе: Једна врата, жарко сунце сјаше, А на друга жива вода враше, А на трећа Костови сватови; 5 Међу њима ђевер и ђевојка, Те чекају дара од ђевојке, Станина се хитра нађе мајка, Изнијела господске дарове, Да дарива све редом сватове; 10 Домаћин је дара узимао, Све сватове редом даровао, Сваком дава који за што бјеше, А ђеверу коња и ђевојку. И Станин је бабо излазио, 15 И ђеверу аманет задаво: „Чувај мене прелијепу Стану » Од мојега до Костова двора.“