Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
58 |
,
сл
Виђела их наша снаха драга, Виђела их, па их познавала, Сокол'ма се смјерно поклањалше. Кад виђеше два сокола сива, Један граје, други проговара, Снахи нашој ријеч говораху: 10 » Ој тако ти, прелијепа Стане!
„Твоја те је мајка поздравила, „Послала је да те упштамо,
„Јел т у Коста сличноми обично г“ Млада Стане ријеч проговара: 15 » О тако ми, два сокола сива!
_ уПоздравите моју милу мајку,
»Право ћете њојзи казивати,
» У Коста м' је слично и обично, „»Олично ми је, све ми сретно било !«< 20
97. На води.
Је језеро ладна вода,
Бе невјесте све доходе,
Све невјесте и ђевојке.
Међу њима снаха наша,
На глави јој златна круна, 5 Двије гриње од бисера
И два прама сува злата
И два пера чанбелова.
Над водом се надазрела,
_У воду јој круна пала, 10 И двје гриње од бисера
И два прама сува злата,