Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

58 |

,

сл

Виђела их наша снаха драга, Виђела их, па их познавала, Сокол'ма се смјерно поклањалше. Кад виђеше два сокола сива, Један граје, други проговара, Снахи нашој ријеч говораху: 10 » Ој тако ти, прелијепа Стане!

„Твоја те је мајка поздравила, „Послала је да те упштамо,

„Јел т у Коста сличноми обично г“ Млада Стане ријеч проговара: 15 » О тако ми, два сокола сива!

_ уПоздравите моју милу мајку,

»Право ћете њојзи казивати,

» У Коста м' је слично и обично, „»Олично ми је, све ми сретно било !«< 20

97. На води.

Је језеро ладна вода,

Бе невјесте све доходе,

Све невјесте и ђевојке.

Међу њима снаха наша,

На глави јој златна круна, 5 Двије гриње од бисера

И два прама сува злата

И два пера чанбелова.

Над водом се надазрела,

_У воду јој круна пала, 10 И двје гриње од бисера

И два прама сува злата,