Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
495
То изрече, на ноге устаде,
Не казује ником у дружини, Него својој остарелој мајци. Скиде с себе јуначко ођело,
На се врже рухо спротињеско,
О рамену одрпану торбу,
А у руке чвораву тојаку, Направи се Влаше сиромаше, Оде право Задру бијеломе.
Кад је граду Задру долазио, Проси Мићо од врата до врата, И све пита за банове дворе.
А кад бану пред дворове дође, Он закуца алком на вратима.
То зачула танана робиња,
Од авлије отворила врата,
Рече њојзе ајдуче Мијајло: „Богом сестро, танана робињо, „Удијели Влаху сиромаху, „Зарад душе и здравља твојега !“ Ал му она одговара млада: „Прођи ми се, Влаше сиромаше» „Мене дома господара нема,
„Но је пошо шури у сватове, „И с њим пошла госпођа баница, „Са собом је однијела кључе.“ Вели њојзи ајдук Мијаило:
„А ти, сестро, ако Бога знадеш, „Донеси ми воде у маштрапи, „јер ме љута уморила жеђа.“ Млада бјеше, за Бога ајаше,
Па говори младу Мијаилу:
155
160
165
170