Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
„Кад су у нас ђеца запанула, уда ми дадеш тридесет долама, »Да ја наше даривам ајдуке, „Нек се знаде у ког сам дворио; „И да ми даш токе позлаћене, „Да понесем брату Мијаилу,
„Нек их носи, па нек се поноси, ујере пх је давно измучио
„Како ће ме дигнут из тамнице.“ Даде бане и дава баница.
Рече бане и рече бапица:
„је л' већ доста, синко Радојица“ Рече Раде: „сад већ доста, бане.“ Пушти њега бане из тамнице, Раде њему два близанца сина. Усред горе робље мијењаше,
Ту весеље чудно починише. Љуби бане два нејака сина,
А Мијаил брата Радојицу.
Рече бане: „збогом остај, Раде! „Тешко оном свакоме јунаку, „Ко се дира српскије ајдука.“ Раде њему: »ајде с Богом, бане, „Коме криво, Бог му намирио «
[Уупор. Ш, бр.
1. Иво Сењанин избавио побратима.
Бино пије Сењанине Иво Насред Сења града бијелога Су добрије шездесет Сењана
240)
250
~> сл ст
260