Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
500
„О Иване, наша арамбашшо,
„Немој дријет' ти то јање живо,
„Да не трпи муке свакојаке, „Но закољи, како се и коље.“ Сењанима Иво бесједио:
» О Сењани, моја браћо драга, „Који неће муке поднијети, „Да не јекне нити залелече „Као ово лудо јање црно,
„Нек не иде са мном под Малошу,
„Е ће бити муке и невоље.“ Оно рече, на ноге скочио,
Па довати силна џевердана, Па отиде низ планину Иво,
А за њим су тридесет Сењана, А тридесет онде останули.
( њима Иво низ планину пође, Док на Тису воду нагазио,
Ал' је Тиса вода устанула,
Од страха се гледати не може, Носи пуста јеле и борове,
А некмоли да се препловива. Тада Иво сабљу извадио, Сењанима ријеч бесједио:
» О Сењани, чујте, браћо моја, „Који мисли одит по Малошу, „Нека здраво пренесе оружје, „Ако би му води дотакнуло, „Вјера моја тако ми помогла,
_ „ја ћу њему главу укинути.“ Ријеч рече у воду скочио,
А за њим су петнаест Сењана,
(о сл
60