Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

221 Ал' од плача зборит' не могаше. Када виђе мајка Секулова, Трчи стара, а неће да клећђе (2) Јер је старост п јад обузела, Иде право попу Димитрији: „Димитрија, мој по Богу сине, „Напиши ми један лист артије, „Да је шаљем сину у Удбињу, „Не би ли га застанула жива.“ Пише попе, а старица каже: „Бе си, сине, Бановић-Секуле, ујесп ли ми, сине, у животу, „Остаде ти мајка кукавица, „А љубовца млада робињица, „Заробјени твоја оба сина, „Бијели ти двори поробјени, »„Поробјени па п опаљенпи „Од силнога Бојичић-Алије.

„Бшког немам до камена станца,“

Кад је попе књигу оправио, Послаше је доље у Удбињи. Књигу прими Бановић Секуле, И кад виђе што се у њој штше, Циче јунак иза свега гласа, И лелече јадан без престанка: „ Еј] невољо, ниђе те не било! Кад овака још нијеси била.“ Пак нариче многе побратиме, И нариче посестриме виле: »„Аох, браћо, аох, посестриме, „Да је којп од вас запануо

» > тавници клетој п невољној,

155

160

165

180

185