Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

525

Ае

„И два тића врло усплашио,“ Секул пјева као горска вила, СОлушају га свати п енђије,

И још ћаше пјесме да продуља, Ал' га грозне сузе промукоше. Од свата се нико не сјетио, Него Анђа Секулова љуба, Мучи јадна ништа не говори, Са Секула очи не одмиче. Ћаше Секул да зачиње кавгу, Ал' му у јад добра памет дође, Да ће лудо онђе погинути,

М два сина лудо изгубити,

_" Стеже срце, пак се потпоможе, Турке броји, а сматра сокаке, Зубим шкрипи засукује брке, На Анђу је оком намигнуо,

Да га не би Турком просочила, Пак запита пива и јестива. Зове ђецу па и разговара,

Па Алији ријечи проговара :

»О Алија, наша узданице,

уја сам чуо доље у Удбињи, „Да си добар шићар заробио : „Удовицу Бановић-Секула,

„П његова два близанца сина. „Бе аферим, честито ти било, „А лани се Секул преставио „У тамници бега од Удбиње, „Доста нам је јада саградио. „Оно бјеше српска аранзада,“ Проговара Бојичић Алија:

> (02] (5224

295

300

305

310