Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Скопа Раде торбу и тојагу, Упути се својој танкој кули. Кад уљеве кули у авлији,

Ту находи Златану љубовцу, Саврла се ћошку у авлији, Тено рони сузе низ образе,

А проклиње као кукавица: »Бог т' убио, Задранине бане! у А и тебе, гојени Алиле ! „Ђубовце вам ваше удовиле, » А мајке вам обје закукале, „Кано мајка мога Радојице, „И ја јадна његова љубовца,“ А Раде јој Божју помоћ виче: »Божја помоћ, млађана невјесто! »„ Удијели сужњу невољнику. Плачући му млада проговара: „Уљез', сужње, у бијелу кулу, „У кули је и отац и мајка, „Они ће те добро даровати,

» А ја немам ништа до камена, уда се с њиме тучем до вијека,“ Уђе Раде у танчицу кулу,

И уљезе у шикли одају,

Ту находи старе родитеље, Ђено роне сузе од очију, Душману би срце проплакало, А камо ли у јединку сину.

Ту находи буле енђи-буле,

Ђе су дошле да воде Златану, Раде њима Боју помоћ виче, Сви му помоћ Божју прифатили:

[55] сл ст

260

И] (=>)

~" (5

~) со с