Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

997 „Нико ти је одрећ', синко, неће.“ Перу тада даре повратише, Перо Марку злаћена прстена. Марко испроси не гору ђевојку,

Јер је тако од Бога суђење. 135

~

98. Невјера љубе Поповић-Стојана.

Подиже се Поповић Стојане

У тазбине с Анђелијом љубом.. Кад су били насред горе чарне, Ал' беседи Поповић Стојане: „Анђелијо, моја верна љубо, „Попевај де, те ме равговарај, „Нешто ме је санак обрвао, „Бог ће дати, те ће добро бити.“ Ал) беседи Анђелија љуба: „Господару, Поповић-СОтојане, 10 „Ја би теби рада попевати,

„Ал | у гори Усарин Милета,

„Коме сам ја јадна поклоњспа

„Јошт код мајке од седам година.“

Џак потеже танко гласовито: [5 „Ди си јако, Усарин-Милета, „Ево теби Поповић-Стојана.“

А кад дође Усарпн Милета, Узеше се за свилен-појасе, Носише се летњи дан до подне. Милету је пена подузела,

А Стојана бела и крвава,

сл

~ (=