Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

302

И говори младу књигоноши: „Богом сине, влашче Милутине, „Да ми идеш у Шарган планину, „Да ми новиш књигу тајновиту, уда је предап из руке у руку „Милој љуби Милош-чобанина. „Али немој, да т' уједе гуја, „Да т' опави Милош чобанине, „Или који његови чобана,

„А ево ти два дуката златна. „Кад се мене на трагове вратиш, „И донесеш абер од Анђуше, »Ођест' ћу те као мога сина, „И дароват' јуначко оружје.“ Момче младо књигу прифатило, Лудо било, мудро се владало, Брзо иде, брже долазило

У Шаргану високој планини. Гором хита, за Милоша пита, Докле дође на врху планине. Угледало поље и ливаде,

Виђе чудо прије невиђено: Усред поља дубоко језеро, Колико је поља и ливада,

Све су б'јеле прекрилиле овце, А око њих дванаест чобана.

К овцама се момче упутило. Кад је момче до језера сишло, Када Милош под јеликом спава, Чува стражу млада Анђелија, Везак везе, танко попијева. Привуче се млада књигоноша,

(ај сол