Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

380

И илаџа за срце лијека, Обидова, ништа не помога; (Ове му биле посестриме виле Доносиле свакојако биље

И понуде које ни цар нема, Носиле му свакојаке траве Од мађија, чина и помаме, Ништа Ђуру помоћ' не могоше; Дојдили му многи побратими И бирани од свуд пријатељи, Доновили свакоје понуде

Од Дунаја до мора сињега

И илаџе скрај б'јелог свијета, Ал' за Фајду кад лијека није. Плакало га мало и велико,

А највише остарала мајка, Она шједи Ђуру више главе, Рони сузе и ноћу и дању;

И жали га сине Владимире, Обрће га с десне на лијеву, Попритеже кад му мука дође, А пошједе кад муке попуште, И шербетом грло залијева,

А нарачом да окваси уста; Ал' не оће љуба Иконија, Тврда срца соја орјацкога, Криво Ђура оком погледива, Често коси, те му одговара. Види Ђуро што је и како је, Па говори љуби Иконији: „Ђубо моја, мила Иконије, „Не љути се, ни коси се на ме.

15

(5) (52