Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

847 | »Одведоше у Обоја града.

И ту ноћцу преноћисмо тамну, » А на јутро добро поранише, „Па ме воде бијелу Травнику. »Јамо мисле мене објесити,

> И чудну ми ријеч бесједише: »» Ји се, влаше, јеси осилило, »» У Гласинцу кућу направило,

„ „Па ти Турке из потаје тучеш, „»Млоге су ти баше долазиле, »»јолазиле, ође одлазвиле.

„ „Наше баше иду по тимаре, „»Који дође Новаковој кули, „„Више њега п не грије сунце, у» ти влаше, турска крвопијо, »„„Каваћеш нам шта си учинио, ууддок на колац тебе ударимо, »»Све ћеш нама по пстини казал'.“ „Кад дођоше Босни води ладној, » Ту све седам коње одсеједоше, „Потегоше жежену ракију,

„Па се Турци добро накитише, ПИ ту мене притегоше тврдо, „Па легоше санак боравити. „Тада, брате, дели-Радивоје,

уја помену Бога истинога,

уПа дријешим руке савезате.

5 А да ти је, брате, погледати,

» Ту не мого одријешит' руке. уСве ја мисли, па на једно смисли, »Примако се до баше једнога, „На“ му вадим“ ножа од појаса

ср от