Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

959

РАК

Пријеђоше Дрину воду ладну На Звијевду високу планину. Кад дођоше до језера тија, Код језера ноге укопаше, Укопаше ноге до кољена,

А Грујица стоји иза леђа, Па чикнуше неситу аждају. Када зачу несита аждаја, Љуто жвижди несита аждаја, Сво језеро собом замутила, Помоли се спла стрековита. Кад је виђе дели-Радивоје, Он не гледа да чека аждају, Него вади ноге обадвије,

Па побјеже у гору зелену,

И за њиме дијете Грујица. На Новака удари аждаја, Дочека је Старина Новаче, Па је наглом сабљом ударио, Сломи сабљу на две половине, А аждаја увати Новака,

По довату и свилен' појасу. Новак виче дијете Грујицу:

„ Бе си, сине, дијете Грујица, „Прождрије ме несита аждаја, »Увати ме, сине, по појасу,

„Но ми тури твоју сабљу наглу.“

Поврати се дијете Грујица, Вади сабљу, тура је Новаку, Момак тура, добро не дотура, Прије сабљу вода уграбила. Опет виче Старина Новаче:

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП

Поа] (55)

4()

[5 сл