Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
958
П
Па пашмаге и златну саџаду: „Нећу, царе, живота ми мога! „Но ћу од сад тебе вјеран бити, „И за тебе главу изгубити.“ Отолен се Видак подигнуо,
Те отиде Босни каловитој,
Прво иде у гори зеленој
На рочиште у старе хајдуке.
Сву дружину здраво налазио,
И њима је тако бесједио: »днате л', браћо, што ј' од мене Нешто знаше, а нешто не знаше. Све им Видак по истини каже. „Него, рече, моја браћо драга, уХајте сваки своме б'јелу двору, » А ја одох до Задра бијела „Баш до куле Задранин-Тодора, »Пе би л' своје јаде покајао.“ То изрече, окрочи дорина, Право иде ђе је наумио.
О акшаму у Задар шљегао,
А мрклицом у двор ушетао,
Без изума, узлеће уз кулу
У одају ђе Тодор сиђаше,
Пак му назва: добар вече, куме! Препаде се од Задра Тодоре, Шћаше да се пољуби с Видаком: „Добро дошо, Видак-харамбашо !< ал' му Видак прекиде бесједу, И рече му цигле три ријечи: дошао сам, од Задра Тодоре, уда ти вратим уздарје за даре.“
било 2“
330
од [ои] с
340)