Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme
Око себе Стојко припасао, Припасао дугу палошину.
Топ да видиш Стојка Митровића, Повр себе по своме оружју
Меће Стојко бугар-кабаницу,
И још уве пушку павталију,
У којој је пуно дваест педљи, Па је вјеша Стојко о рамену,
И он оде те он бабу нађе,
Свога бабу пољуби у руку,
Па он своме баби проговара:
» С Богом остај, да мој мили бабо !« Онда Митар Стојку проговара: „С Богом пошо, моје драго дете,
„Већ чујеш ли што ће т' бабо казат',
„Када, сине, у Олово дођеш, »Ту су, сине, Турци меанџије, „Немој пити на дукате вино, „Већ на гроше п на маријаше. „АЕ успијеш на дукате вино, „Познаће те, да мој мили сине, „Да си, сине, соја Митровића, „Па ћеш, сине, главу изгубити.“ Још га једном Стојко пољубио, Па он рече: „Остај с Богом, бабо !“ И Стојко се од њега растави, Па он иде низ гору скачући
Ко јеленче од пола године.
Кад је Стојко у Олово дошо, Ту Турчина меанџију нађе,
Па Турчину Стојко проговара: »Донесдер ми један дукат вина,
60
65
7
715
80
85.