Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

= уда он пође горје у планину „Пред пећином под високом јелом, „Да погледа пећини на врата „Је л' Малкета каменој пећини 225 „Су његово тридесет ајдука, „Ево њему мога џевердара.“ Сви јупаци муком замукнуше, А у црну земљу погледаше, Ал' не гледа Шабан-агић Ибро, 230 Но Алију у ока обадва: уја ћу поћи, Али-капетане, „И за бољу тврђу вјерованцу, „Укинућу са јеле гранчицу, „Окићену жутијем дукал“ма, 285 »дДа видите да преваре није.“ То изрече, на ноге скочио, И докопа пушку по сриједи, А подвикну до тридесет друга, Па увлеће горје уз планину. З4А() Кад су били до близу пећине, Засја им се од дуката јела. Тада Турци с коњах одјахаше, Повезаше за јелове гране, А јунаци у зелену траву. Иде Ибро од јеле до јеле, Довуче се пећини на врата, Те он виђе Малкету ајдука И његове све тридесет друга. А какав је Малкета ајдуче, 250 Необична ока п погледа, Црна брка, а ока крвава; На ајдука токе позлаћене,

~) сл