Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

52 Ина А на чудну мјесту дочекаше, 820 Како знаду, знаће јади Турке. Кад на кланцу допграше Турци, Тад ајдуци пушке изметнуше, Сваки себи убио Турчина. Више пушак' не хћеше метати, 85) Побацаше у зелену траву, да бритке се ћорде доватише, Те на Турке јуриш учинише, И пјешаке сабљам' разнијеше. Ту погибе Али-капетане, 360 И побјеже паша Крајичниче, И побјеже босански везире. Ал' да видиш Малкету ајдука, Окрочио Шабан-агић' дора, Те он гони по пољу везира, 365 Ал' га ајдук стићи не могаше, Бржи му се лабуд намјерпо. Па завика ајдук са дорина: „ Стан", везире, срамота ти била! „Обаври се да се дарујемо 370 „Са сабљама црним марамама,“ Бјежи везир, не обрће главу. Тад се ајдук натраг повратио, Оде право гори међ' ајдуке. Ту ајдуци шићар дијелили, д Па се браћа дивно послушаше, Не врћу се каменој пећини, Но дигоше земљи Шумадији, И тамо се јесу населили, Ми се, браћо, вазда веселили. 380

сл