Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

„И угледах голема јунака,

„Буто кратка, а доста дебела,

„Дрн му перчин био врат прекрио, „Црна ока а црнога брка, 95 „Певердаром ђе броји сватове,

„Не бих рекла ни порекла млада,

„Него да је од Пераста Бајо,

„По прилици како људи кажу.“

Ал' ђевери дури бесједили: 100 „Муч', ђевојко, шинула те гуја,

»Оно није од Пераста Бајо,

„Него наши брзи сретиоци

„Из Новога града бијелога,“

Мало стаде, не бп николико, 105 У то танке пушке запуцаше,

Кроз планину разагнаше Турке,

Ћерају их тамо и овамо

Као вуци кроз планину овце.

Ниједнога жива не пуштише, 110 Ни да кажу како им је било.

Ма утече Але од Новога,

И уведе лијепу ђевојку.

Викну Бајо грлом бијелијем:

ује ли мајка родила јунака, 115 уДа он пође за Турчином трагом,

„Не би ли му Бог и срећа дала,

»Да би оно погубило Туре,

» А ђевојку дивну уфатио.“

Ма се један добар јунак нађе, 190) Од приморја Раде Љеповића,

Те он трагом за Турчином пође,

Ал' га богме стићи не могаше,

РДЕЕ